Различити животни периоди са собом носе изазове с којима није једноставно да се суочимо. Полазак на факултете је управо један од периода одрастања који са собом носи велики број значајних и великих промјена.
Прелазимо из познатог школског система на универзитетски који се по много чему разликује од свега на шта смо до тада навикли. Често мијењамо средину у којој смо одрасли, новом и непознатом. Мијењају се наше обавезе и одговорности, али и ниво самосталности који се од нас очекује. И док се ми тек навикавамо на све те промјене, од нас се неријетко очекује да „преко ноћи“ пронађемо своје мјесто у свијету одраслих – и да се у том свијету одмах добро снађемо.
У свему томе, често заборавимо колико овакве промјене могу бити изазовне. Заборавимо да је потребно вријеме да се прилагодимо и научимо како функционише свијет у нашој новој и другачијој стварности. Некада нам дјелује да сви други то раде боље од нас, а заборавимо да можда и они који изгледају сигурни, носе исте дилеме и страхове као и ми. Свако од нас се на другачији начин носи с изазовима које носи почетак студирања, али постоје искуства и промишљања која су заједничка и у којима велики број младих може да се препозна.
Зато с вама дијелимо причу Маје – чланице Савјета дјеце и младих Плавог телефона. Мајина прича говори о њеном искуству поласка на факултет, изазовима с којима се суочавала, али и оним лијепим стварима које то искуство са собом носи.
Мајина прича
Потрага за припадношћу
Заузимање свог мјеста у свијету након средње школе се може чинити застрашујућим. Вјерујем да ће многи, баш као и ја, провести прве мјесеце студирања тражећи осјећај припадности – у новом граду, међу новим људима, у новим изазовима. Оно што сам ја научила јесте да се осјећај припадности гради временом и посвећеношћу обавезама које представљају факултет. Један велики дио тог пута представља излагање себе новим познанствима. Са својим колегама проводимо много времена, и зато је храброст да се упустимо у нова пријатељства често оно што нам највише помогне да пронађемо своје мјесто.
Упоређивање с другима
Поредићете се с другима. И можда ћете помислити да не припадате ту. Одмах ћу вам рећи, то није истина. Имате свако право да будете ту гдје јесте и да стичете знање и вјештине попут ваших колега. Упоређивање вашег пута с другима вас неће довести до жељеног циља. Ви студирате за себе и на најбољи начин који знате у датом тренутку.
Извор: Фреепик
Подршка
Разговори с колегама о испитима, обавезама и бригама често су ми помагали да схватим да је у реду не знати све одмах. У неким тренуцима страх од неуспјеха ми је представљао већи проблем од саме лекције или поглавља испред мене, али нешто чега сам се држала јесте: “Крени, па ћеш успут схватити како.”
У периоду студирања се могу јавити и мисли попут “Да ли је ово за мене?”. Постојали су и тренуци у којима сам пожељела одустати. Овдје, водећи се мојим искуством, препознала сам двије ствари. Прва би била да се запитате: “Да ли вјерујете у себе и да ли ово радите због себе или због других?” Друга ствар би била да се запитате: “С каквим људима сте окружени?”. Да ли вас ти људи инспиришу, да ли осјећате њихову подршку? Много тога у свакодневици зависи од тога какав је утицај људи око нас. Ја сматрам да је јако важно да будемо окружени дисциплинованим, фокусираним људима који су спремни помоћи, јер вјерујем да се њихове карактериситике могу пренијети на нас тако што ћемо да учимо од њих како то раде.
Извор: Фреепик
Праксе, волонтирање, размјене
Жељела бих да подијелим с вама и још један дио факултета који сматрам посебним – прилике за улагање у знање поред предавања. Ту мислим на прилике за праксе, размјене студената, волонтирање у заједници. Сматрам да на тај начин можемо боље упознати себе и схватити у ком смјеру желимо да идемо послије факултета. Поред академског усмјерења, тим приликама стварамо успомене и лекције које не бисмо иначе стекли током регуларног студирања. Помоћи ће нам да изађемо из оквира свакодневнице и да стекнемо увид да много значи одвојити вријеме за помоћ другима и да мали дио доброте човјека прави велики значај.
И оно најважније – схватила сам да улагање у себе и своје знање никада није погрешан избор.“
Закључак
Мајина прича нас подсјећа да ниједан почетак није лак – али и да управо ти први кораци, пуни неизвјесности и личних борби, постају темељ свега што ћемо касније градити. Ако се понекад осјећате изгубљено, знајте да нисте сами.
Плави телефон је ту за вас и са нашим савјетницима можете разговорати о потешкоћама с којима се суочавате, о емоцијама које осјећати, али и о свему другом што је вама важно. Радо ћемо вас саслушати и пружити помоћ и подршку.
Уз подршку, проблеми су мањи!
