Родитељство је пут пун изазова, а један од најтежих тренутака долази када нам дијете дође узнемирено јер га је неко повриједио – физички или вербално. Наш природни заштитнички инстинкт се тада пали попут аларма. Из страха, љутње или немоћи, у таквим ситуацијама смо неријетко склони рећи: „Узврати истом мјером!“.

Међутим, важно је препознати да овакав приступ не рјешава проблем, већ може довести до његовог продубљивања. Када је у питању вршњачко насиље, родитељи могу играти кључну улогу у томе како помоћи дјетету да се носи с насиљем на конструктиван начин.

Како порука „Узврати истом мјером!“ утиче на дијете?

Таква реченица може дјетету пренијети неколико погрешних порука:

• Насиље је прихватљив начин рјешавања сукоба

Дијете учи да насилно понашање може бити рјешење, што може довести до тога да му управо то постане примарни начин рјешавања сукоба.

• Емпатија и разумијевање су мање важни

Када учимо дјецу да на вршњачко насиље узврате истом мјером, не подстичемо их да се ставе у улогу друге особе, разумију емоције и пронађу ненасилне начине рјешавања проблема. Ово не значи да ваше дијете треба да оправдава вршњачко насиље које је доживјело, ово значи да дијете може да разумије разлоге из којих одређене особе прибјегавају насиљу и да научи да реагује на ненасилан и адекватан начин.

• Не треба тражити помоћ

Дијете може осјећати да се само мора борити са свим проблемима, умјесто да потражи подршку одраслих особа од повјерења, или институција.

• Дјететова осјећања нису важна

Фокусирајући се само на оно што дијете треба да уради (у овом случају да узврати), дијете може занемарити своје емоције и потребе које у том тренутку захтијевају пажњу, нормализацију и валидирање од одрасле особе. Како би дијете могло да препозна и реагује на насиље у будућности, његова осјећања изазвана насиљем треба да се валидирају.

Како родитељ може да регулише своје емоције?

Снажне емоционалне реакције у стресним ситуацијама су потпуно природне. Снажне емоције нас неријетко наведу да урадимо или кажемо нешто прије него што о томе промислимо. Важно је да знате да не можемо да утичемо на јављање и интензитет емоције у одређеном тренутку, али имамо могућност да контролишемо реакцију и понашање. За дијете је значајно да види да и ви, баш као и оно, имате емоције, али и да од вас учи како да их испољава складно ситуацији.

Ако осјетите да вас преплављују емоције, ево неколико техника које могу бити од помоћи да се ви родитељи емоционлно регулишете:

• Удахните дубоко неколико пута и дајте себи тренутак прије него што реагујете.
• Подсјетите се да је важно шта дијете може да научи из вашег одговора.
• Кажите дјетету да вам је потребно неколико минута како бисте размислили о рјешењу.
• Потражите помоћ друге особе ако осјетите да је потребно.

Како разговарати с дјететом након сукоба?

Прије него што понудите рјешење, пружите дјетету подршку, истражите шта му је потребно. То можете да урадите кроз сљедећа питања:

• Како се осјећаш? Шта ти је сада најпотребније?
• Како би волио/вољела да се ситуација ријеши?
• Ко ти може помоћи у томе?

Ова питања помажу дјетету да се осјети сигурно и научи здраве стратегије суочавања са сукобима.

Како научити дијете да реагује на вршњачко насиље на конструктиван начин?

Умјесто подстицања на насиље, дјецу можемо научити како да адекватно реагују:

• Тражити помоћ одраслих – важно је да дијете зна да тражење помоћи није знак слабости, већ храбрости.
• Пријавити насиље – дјеца треба да знају да нису “тужибабе” ако пријаве насиље.
• Користити смирену комуникацију – разговор и ненасилно рјешавање сукоба су најбољи начини за превенцију насилног рјешавања проблема. Дајте им примјер и објасните им зашто насиље није рјешење и како могу да се изнесу са ситуацијом на другачији начин.

Како родитељи могу превентивно дјеловати против вршњачког насиља?

Родитељи могу код дјеце јачати вјештине које помажу у превенцији вршњачког насиља кроз свакодневне ситуације:

• Развијајте емпатију

Како бисте научили ваше дијете да боље разумије како се други људи осјећају, можете да му постављате питања о емоцијама кроз читање бајки или гледање цртаних филмова. Нпр. Како се осјећа црвенкапица сада када је вук дошао? Шта она сада може да уради да се осјети сигурно?

• Подстичите асертивну комуникацију

Учите их како јасно да изразе своја осјећања и потребе, без да повриједе другу особу. Нпр. уколико се ваше дијете осјећа повријеђено јер му је другар у школи нешто рекао, можете га научити да то каже на сљедећи начин: Осјећам се повријеђено јер си ми то рекао. Волио бих да то више не радиш. 

• Научите их стратегијама рјешавања конфликата

Игре улога могу бити од велике помоћи. Један од начина је да глумите заједно сценарије сукоба (нпр. неко им узима играчку и не жели да је врати) и вјежбајте различите начине мирног рјешавања проблема.

• Будите модел позитивног понашања

Начин на који ви рјешавате конфликте утиче на то како ће то радити и ваше дијете. Дјеца уче док гледају нас. Није реално и није добро да себи поставимо очекивања да нећемо погријешити, имати бурну реакцију или реаговати неадекватно. Сви правимо грешке и управо оне су плодно тло за учење. Важно је да у тим ситуацијама када наша реакција није адекватна и прикладна, вратимо и дјетету, али и нама самима шта је могло другачије и шта нам може помоћи да сљедећи пут не реагујемо тако. За овакве промјене је потребно вријеме и учење, зато се наоружајте стрпљењем.

Насиље није рјешење. Заједно, кроз разумијевање и подршку, можемо научити дјецу како да се изборе са тешким ситуацијама на здрав и конструктиван начин.

Коме се родитељи могу обратити за подршку?

Уколико нисте сигурни како реаговати или на који начин подржати своје дијете у оваквим ситуацијама, важно је знати да нисте сами. Можете позвати Плави телефон, линију за дјецу, младе и родитеље, позивом на број телефона 080 05 03 05 или путем цхата на нашем сајту.

Уколико се вршњачко насиље дешава у школи, можете да се обратите стручном особљу школе које вам може помоћи у рјешавању сукоба између дјеце. Поред тога, полиција и центар за социјални рад су важна подршка и помоћ у ситуацијама вршњачког насиља.