Сви се понекад осјећамо анксиозно. Анксиозност је осјећај узнемирености, стрепње, тјескобе, нелагоде или страха да да ће нешто лоше догодити. Дјелује као аларм у нашем тијелу који нас упозорава да се нешто важно дешава односно да се можда налазимо у опасности.

Анксиозност нас чини буднима, фокусираним и спремним за рјешавање проблема. Блага анксиозност нам помаже да дамо све од себе у ситуацијама када се то тражи од нас. Али, прејака анксиозност може нас ометати у извршавању задатака, може учинити да се осјећамо преплављено и да не знамо шта да радимо.

КАКО ДА ПРЕПОЗНАМ АНКСИОЗНОСТ?

Уколико ти се јављају неки од ових знакова, тада се може радити о анксиозности:
• Убрзано дисање (осјећај гушења и недостатка ваздуха) и убрзан рад srcа,
• Знојење дланова,
• Дрхтање,
• Болови у стомаку, мучнина, повраћање, главобоље,
• Проблеми са спавањем,
• Потешкоће у концентрацији,
• Напетост у мишићима,
• Избјегавања ситуација и особа које изазивају анксиозност,
• Страх од губитка контроле,
• Уплашеност, неизвјесност, забринутост да ће се нешто лоше догодити.

Ови знакови могу да се јаве када се нађеш у некој ситуацији која те брине и нестати одмах када се заврши та ситуацији. То је очекивана, нормална анксиозност, коју с времена на вријеме сви осјећамо. Али, када су неки од ових знакова стално присутни и због њих имаш потешкоћа у свакодневним активностима, ВАЖНО је да тада потражиш стручну помоћ.

У КОЈИМ СИТУАЦИЈАМА СЕ МОГУ ОСЈЕЋАТИ АНКСИОЗНО?

Анксиозност можеш осјећати у ситуацији када имаш:
• контролни или усмени испит,
• јавни наступ,
• сусрет са симпатијом,
• упознавање са новим особама или одлазак на нова мјеста,
• пресељења и преласка у нову школу

Анксиозност можеш осјећати у било којој ситуацији која за тебе има велики значај. Иако ове ситуације заправо не угрожавају твоју сигурност, могу довести до тога да се осјећаш “угрожено” да ћеш доживјети неку неугодност, да ћеш направити грешку, да те други неће прихватити у друштво и да ће те одбацитит.

КАКО ДА СЕ НОСИМ С АНКСИОЗНОШЋУ?

• Размисли о томе да ли у твом окружењу постоји одрасла особа од повјерења са којом можеш разговарати о томе како се осјећаш у одређеној ситуацији која ти је била узнемирујућа, како реагујеш, шта урадиш. Разговор о томе ти врло често може помоћи да сагледаш читаву ситуацију и да можда осмислиш начин како да се сљедећи пут понашаш у таквим ситуацијама.

• Анксиозност се најчешће јавља због бриге о томе шта би се требало и могло догодити. Знате оне „шта би било, када би било“ мисли… „Шта ако добијем јединицу?“, „Шта ако заблокирам на усменом?“, „Како да то кажем родитељима, сигурно ће ме казнити.“, „Шта ако ме одбије?“. У тим ситуацијама покушај да одржиш своје мисли у овом тренутку, у коме је све у реду и у коме се још ништа лоше није десило и сјети се да исто толико имаш шансу и да ти се деси супер ствар. То ти може пружити олакшање и заштиту.

• Веома је важно да правилно дишеш. Када смо узнемирени, често дишемо убрзано и кратко те је важно да научимо дисати полагано и дубоко. То можеш да урадиш тако што ћеш да ставиш руку на свој стомак и замислиш да је то један балон. Дубоко и полако удахни на нос и примијети како се балон повећава, а затим лагано издахни на уста и примијети како се твој балон смањује. Можеш ово да урадиш неколико пута.

• Уколико примјетиш да те анксиозност омета у обављању свакодневних активности (нпр. избјегаваш различите ситуацији или дружење са пријатељима) или имаш потешкоћа да се носиш са својим осјећањима, поразговарај са родитељима и потражите стручну помоћ.