Сви се понекад осјећамо тужно, разочарано или обесхрабрено. Можеш се осјећати тужно због свађе с пријатељима, прекида везе или због тога што се неко од твојих пријатеља преселио у други град. Или се можеш осјећати разочарано због лоше оцјене из контролног. И то је скроз у реду. Неко вријеме ћеш се осјећати тужно али онда ћеш се вратити својим свакодневним обавезама. Али, уколико се то не деси и ако туга не престане или се стално враћа, ако се због тога ничему не радујеш тада се може радити о депресији.

Депресија је много више од пролазног осјећаја туге или лошег расположења. Она утиче на твој цјелокупни живот, на твоје мисли, емоције, понашања, чак и на то како посматраш свијет око себе. Депресија може утицати на то да се осјећаш потиштено, беспомоћно, празно, безвриједно, забринуто, да немаш мотивацију да радиш ствари које волиш. Овакво расположење може трајати неколико седмица, мјесеци или чак и дуже.

КАКО ДА ПРЕПОЗНАМ ДЕПРЕСИЈУ?

Ову су неки од знакова који могу указивати да се ради о депресији:

Негативно размишљање. Када се осјећаш депресивно, могу ти се јавити мисли као што су “Ја сам губитник”“, “Ништа не могу урадити како треба”, “Ствари никада неће бити боље”. Овакво размишљање може утицати на то да ствари изгледају лошије него што заправо јесу, да размишљаш само о проблемима и грешкама, али не и добрим стварима које урадиш. Негативно размишљање може блокирати твоју способност да видиш рјешења или схватиш да је проблем заправо привремен.

Ниска енергија и мотивација. Можеш се осјећати уморно или исцрпљено, може ти требати више времена него иначе да урадиш неке ствари. Можеш се осјећати као да све захтјева пуно више напора.

Лоша концентрација. Може ти бити тешко да радиш школске задатке или да обраћаш пажњу на оно што радите на часу. Такође, можеш имати потешкоћа са памћењем или да се фокусираш на оно што други говоре.

Физички проблеми. Када се осјећаш депресивно, могу ти се јавити проблеми са спавањем, можеш изгубити или добити на тежини или имати честе главобоље.

Повлачење од пријатеља. Можеш престати да се дружиш са пријатељима или породицом или изгубити интересовање за активности у којима иначе уживаш.

ШТА МИ МОЖЕ ПОМОЋИ ДА СЕ ОСЈЕЋАМ БОЉЕ?

Важно је да знаш да депресија неће проћи сама од себе и да је у реду потражити помоћ.
1. Разговарај са особом у коју имаш повјерења и реци јој како се осјећаш. Подршка и помоћ блиских особа нам могу помоћи да се лакше носимо са проблемом који имамо. Заједно се можете обратити стручној особи (психолог, психијатра или психотерапеут) која ти може помоћи да се осјећаш боље.

Када добијеш помоћ која ти је потребна, осјећаћеш се срећније и ведрије, имаћеш више мотивације и енергије. Почећеш да уживаш у активностима које су ти се раније свиђале.

2. Бави се физичком активношћу. Издвоји барем 15, 20 минута у току дана и отиђи у шетњу, трчи, плеши, вози бицикло. Можда ће ти у почетку бити тешко или нећеш имати мотивације, али немој одустајати. Замоли неког од пријатеља да иде са тобом. Временом ћеш стећи навику и биће ти пуно лакше, а и осјећа ћеш се боље.

3. Депресија утиче на то да већина ствари изгледа негативно. Када ти се јаве негативне мисли, испитај себе колико су оне реалне и тачне. На примјер, уколико помислиш да си губитник и да никада нећеш имати пријатеља, размисли о примјерима који показују да је ова мисао погрешна. Сјети се пријатеља које си имао/ла у прошлости.

4. Важно је да знаш да постоје људи који су били депресивни у прошлости и који се сада осјећају пуно боље. И теби може бити боље уз адекватну помоћ и подршку. Сјети се да ниси сам/а, да постоје људи којима је стално до тебе и који ће ти радо помоћи.